Ja sam slikar.Talentovan,uspe{an,poznat i priznat slikar.@ivim u izobilju, imam prelepu `enu,i presre}nu decu,unuke.

Do danas sam mislio da sam postigao sve {to se u `ivotu posti}i mo`e i u sasvim spokojan  ~ekao sam da se na crnoj lutriji i moj broj izvu~e.

Jutros sam opu{teno iza{ao da pro{etam i ugledao skoro zamrznutog prosjaka otprilike mojih godina. I sam sam se sledio kada sam u njemu prepoznao druga sa akademije sa kojim sam jo{ od studija izgubio svaki kontakt.Spavao je.Mogao sam samo da spustim novac i odem,jasno sam ~uo i podsvest kako mi isto to savetuje.

Probudio sam ga ,predstavio se poku{avaju}i da mu osve`im pam}enje kao da je retardiran a ne samo siroma{an.

Otvorio je o~i, istog trenutka me prepoznao,ustao  i odu{evljeno poku{ao da me i zagrli na {ta sam ja,refleksno odreagovao uzmicanjem.

Iz njegovih o~iju iskra sre}e je momentalno nestala i bila zamenjena dubokom postidjeno{}u i sramom.Situacija je bila takva kakva je,ali ni ja ni on iz nje nismo mogli tako jednostavno i samo nestati.

Ti{inu je prekinulo njegovo pravdanje i izvinjavanje,vra}anje novca i poku{aji da me ubedi kako nije prosjak nego se eto tako tu zadesio.Bio sam posramljen sto puta vi{e od njega ali on to nije mogao ~ak ni da predpostavi,pri~ao je o na{im do`ivljajima, slikarstvu,akademiji...

Tako lake i jednostavne re~i koje sam i sam drugima sa istim odu{evljenjem prepri~avao, bolele su nepodno{ljivo.

Sa tim ~ovekom sam tri godine delio istu sobu,a sada kada je najiskrenije krenuo da me zagrli ja sam licemerno i uobra`eno ustuknuo.

Spu{tenog pogleda pozvao me je kod sebe na ~aj.Nisam mogao odbiti njegovu ponudu.

Nastavio je sa svojom bezazlenom pri~om u hodu ,dok je sve o ~emu sam ja ma{tao i na kraju krajeva,sve {to sam `eleo i ~emu sam se nadao, bila mogu}nost da u svakom trenutku mo`e da izvu~e pi{tolj,ubije me i zavr{i agoniju.

  Ulazimo u zagu{ljivu i tesnu baraku,u kojoj nalazi samo du{ek, drvena stolica i {tafelaj prekriven pra{njavim platnom.

Popili smo taj ~aj,}ute}i svako svoju pri~u i opravdanja,srda~no i ponizno me je ispratio i gurnuo mi  u ruke umotanu sliku .

“Uzmi ovo u znak prijateljstva”,re~i koje su do mene doprle tek na pola puta do ku}e.

U toplini svog velikog i luksuzno opremljenog doma ,posmatram sliku.

Tri `ivota mi ne bi bilo dovoljno da naslikam ne{to da zra~i , makar i nalik tom jevandjelju.

Nosim se mi{lju da je plasiram kao svoju,ali nikada i niza{ta ne prodam.